Otezati. Kružiti unaokolo. Paničiti.
Ko bi pomislio da se sve to može raditi istovremeno?
Rita Nilsen je zavukla ruke u džepove kaputa, koji treba da je zaštiti ne samo od hladnoće nego i od toga da je ljudi prepoznaju.
Trebalo je samo da pređe preko ulice i da uđe u centralu turističke agencije.
Jednostavno, zar ne? Izgleda da nije, jer su joj noge bile teške kao olovo.
Bar u blizini nije bilo novinara, osim ako se nisu maskirali u ulične prodavce.
Rita nije zagledala ljude kraj kojih je prolazila, a svi su pognutih glava žurili kroz Najtsbridž.
Zasad je sve u redu. Možda su novinari konačno shvatili da ona nema šta da kaže. Ejdan Tejlor ju je ućutkao pretnjama.
još uvek joj je u glavi odzvanjao njegov izraženi američki akcenat:
“Jedna pogrešna reč i uništiće te moj PR tim čak i pre nego što se moji advokati okome na tebe.”
Paparaci su verovatno ispred Ejdanove kuće. gde im on servira laži.
Rita nije mogla da zameri njegovim obožavaocima što mu veruju baš sve. I sama je svojevremeno nasela.
A sad…
Sad nije mogla da izbaci te užasne naslove iz misli.
Already a member? Log in here
