Bio je to zaposleni mali dabar, a ne partner iz senke. Samanta pogleda novu kancelarijsku stolicu. Njeno tapacirano sedište bilo je prekriveno crnom kožom. Pitam se kakva još iznenađenja taj sprema za mene, upita se Samanta dok je gledala papire na stolu.
Džini nastavi da priča, ali Samanta je više nije slušala. Nije joj trebalo da čuje šta je još taj čovek planirao da učini, jer joj je već bilo jasno da je to neki bučan i užurban tip. V
izija malog čoveka s naočarima i tankom kosom proleta joj kroz misli, i ona se nasmeja.
— Pa, kako taj dobri stari Endi izgleda? — upita Samanta nezainteresovano. Najviše ju je zanimalo da pronađe listu pošiljki za tu nedelju. Bila je to još jedna loša stvar oko odmora. Ko god bi preuzeo njen posao za dve, tri nedelje, sve bi ispreturao, i pri tom mnogo toga izgubio, naravno.
— Visok je. Ima talasastu crnu kosu i oštre crte lica. Nekim ženama sigurno bi bio veoma privlačan, ali po mom mišljenju suviše je samouveren, suviše arogantan i suviše zapovednički nastrojen. — Džini sleže ramenima i dodade:
— Na neki uređen način gleda u tebe onim svojim čudnim sivim očima da se pitaš da li te je celu prozreo.
Kliknite broj 2 za nastavak…
